HR - Ljudski Resursi - Srbija

Na rad u Sloveniju uz pomoć države

U toj zemlji EU posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje u toku 2020. ugovore o radu potpisalo je 1.620 nezaposlenih. Za proteklih osam meseci tamo je na rad upućeno oko 1.350 građana.

Što se tiče Nemačke, koja na godišnjem nivou, kako ovih dana prenosi „Zidojče cajtung”, vapi za 400.000 radnih imigranata, a među njima najviše za negovateljima, instalaterima klima-uređaja, logističarima i fakultetski obrazovanim ljudima, sporazum o posredovanju i privremenom zapošljavanju naših državljana NSZ je raskinula još pre godinu dana. Novi nije zaključen.

Međutim, zapošljavanje preko granice, najčešće baš u Nemačkoj, ali i Hrvatskoj i Belgiji, omogućavaju i privatne agencije, a ne samo država, pa je tako, prema podacima Ministarstva za rad, od početka ove godine realizovano posredovanje u zapošljavanju u inostranstvu za oko 650 naših građana. U NSZ otkrivaju da su naši radnici u Sloveniji najviše angažovani kao pomoćni radnici u različitim oblastima, u građevinarstvu, kao mašinski i radnici elektrostruke, a tražen su i vozači, zavarivači, radnici u ugostiteljstvu i turizmu.

U privatnim agencijama ističu da je kod nemačkih poslodavaca tražnja za medicinskim kadrom još izraženija nego ranije, dok se sve više traže i građevinski radnici – tesari, zavarivači, bravari, zidari, moleri, monteri, keramičari...

U Srbiji trenutno rade 124 agencije za zapošljavanje koje imaju licencu za rad. U 2020. posredovale su u zapošljavanju oko 1.000 naših građana u inostranstvu, a to je, ako se ta brojka uporedi s ranijim godinama, čak oko šest i po puta manje. Nadležni ipak apeluju na građane da ne odlaze na rad u inostranstvo samoinicijativno, posredstvom agencija koje nisu dobile dozvolu, bez prethodno potpisanog ugovora o radu kojim im se obezbeđuje zaštita na radu u inostranstvu.

Pre odlaska na rad u inostranstvo potrebno je da se zainteresovani dobro informiše i proveri da li je agencija registrovana za posredovanje u zapošljavanju. Treba da saznaju i da li je u ugovoru koji potpisuju obezbeđena zaštita propisana Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koja podrazumeva legalno zapošljavanje u inostranstvu, to jest obezbeđivanje boravišne i radne dozvole. Ugovor o radu potpisuje se pre odlaska na rad u inostranstvo, na srpskom jeziku (ili da ugovor bude dvojezični), kako bi kandidat za posao bio unapred upoznat sa uslovima rada u inostranstvu.

Sporazumi uređuju radne migracije

Međudržavnim sporazumima o privremenom zapošljavanju na zakonit način se uređuje postupak radnih migracija i reguliše status građana koja žele da se zaposle u inostranstvu. Država time, podsećaju nadležni, ne želi da motiviše ljude da odu na rad van zemlje, već da definiše prava i obaveze i nezaposlenih i poslodavaca.